Prirodni načini zaštite povrća od štetočina i bolesti

U svetu organske poljoprivrede, prirodna zaštita biljaka od štetočina i bolesti postaje sve popularnija. Umesto hemijskih preparata, mnogi baštovani koriste druge biljke koje svojim mirisom ili osobinama odbijaju određene štetočine, poboljšavaju kvalitet zemljišta ili čak leče oboljela stabla. Ovo nije samo ekološki prihvatljivije, već često i efikasnije dugoročno rešenje.

Biljke koje štite povrće

Celera odbija leptira kupusara

Celera je izuzetno korisna biljka u borbi protiv leptira kupusara. Preporučuje se da se sadi ispod voćaka napadnutih biljnim vašima ili pored kupusnjača. Zanimljivo je da ako se ren posadi ispod trešnje, može sprečiti pojavu gljivične bolesti monilije. Takođe, ako se sadi oko krompira, odbija krompirovu zlaticu i doprinosi zdravlju i ukusnijim krtolama.

Lavanda i mažuran protiv vaši i mrava

Lavanda (Lavandula angustifolia) i mažuran (Majorana hortensis) su efikasni u sprečavanju pojave lisnih vaši i mrava. Ove aromatične biljke ne samo da će osvežiti vazduh u vašoj bašti, već će i održati štetočine pod kontrolom.

Kamilica za zdravlje zemljišta

Kamilica (Matricaria chamomilia) ima izuzetno pozitivan uticaj na zemljište u prečniku od oko metra. Ova biljka sprečava pojavu belog crva i pozitivno utiče na biljke u svom okruženju.

Nana protiv štetočina kupusa

Nana (Mentha piperita) odbija štetočine kupusa i lisne vaši, dok bosiljak (Ocimum basilicum) svojim mirisom odbija lisne vaši, komarce i grinje.

Metvica za zaštitu patlidžana

Metvica (Mentha spicata) posađena između plavih patlidžana štiti ovu biljku od krompirove zlatice, dok borač (Borago officinalis) i mirođija (Anethum graveolens) odbijaju leptira kupusara.

Žalfija, majčina dušica i čubar protiv puževa

Žalfija (Salvia officinalis), majčina dušica (Thymus vulgaris) i čubar (Satureja hortensis) odlično odbijaju puževe i golaće. Maslačak (Taraxacum officinalis) je efikasan protiv glista nematoda.

Luk za zaštitu šargarepe i jagoda

Crni luk posađen u redove sa šargarepom štiti od mrkvine muve i glista nematoda, dok beli luk posađen između redova jagoda utiče da plodovi ne obole od sive plesni.

Zaštita od glodara

Mlečika (Euphorbia lathuris) i ricinus svojim mirisom korena rasteruju krtice, voluharice i poljske miševe. Ovo je posebno korisno u baštama koje često pate od ovih neljubimih gostiju.

Važnost domaćih sorti

Kada god je moguće, u bašti bi trebalo gajiti stare domaće sorte voća, povrća i vinove loze. One ne samo da daju kvalitetne plodove, već su i otpornije i bogate biološki aktivnim materijama. Poludivlje i divlje sorte su posebno vredne zbog svoje prirodne otpornosti.

Praktični saveti iz iskustva

Mnogi baštovani dele svoja iskustva sa prirodnom zaštitom biljaka. Na primer, ren je toliko agresivan u prirastu da pored njega obično neće ništa drugo rasti. Što se tiče krompira, neki primećuju da u blizini rena krompir postaje mekši i privlačniji za zlaticu, dok drugi tvrde da je upravo suprotno - krompir je zdraviji i ukusniji.

Metvica posađena u krompiru takođe može pomoći u smanjenju broja zlatice, mada je teško utvrditi koliko je to efikasno, jer ove štetočine mogu biti veoma uporne.

Za one koji žele da gaje plavi patlidžan u saksijama, dobra vest je da je to moguće. Patlidžan naraste do pola metra visine, sa plodovima dužine oko 30cm. Preporučuje se da se sadi na suprotnoj strani bašte od krompira i običnog paradajza, kako bi se izbegli problemi sa zlaticom.

Zaključak

Prirodna zaštita povrća korišćenjem drugih biljaka je efikasan i ekološki održiv način održavanja bašte. Kombinovanjem različitih biljaka koje se međusobno podržavaju i štite, možete stvoriti zdrav i produktivan ekosistem u svojoj bašti, smanjujući potrebu za hemijskim sredstvima za zaštitu bilja.

Ključ je u pravilnom planiranju i kombinovanju biljaka, kao iu strpljenju dok priroda obavi svoje. Sa vremenom ćete uočiti koje kombinacije najbolje funkcionišu u vašoj bašti i prilagoditi svoje metode vašim specifičnim uslovima.